Nostalgija

Molitva zaborava

— Autor nesudjena @ 23:10

Umorna od dugog puta, zastajem pored prasnjavog druma. Spustam oruzje, sa slomljenog tela skidam oklop ratnice, brisem ratnicke boje sa kamenog lica...i za tren sam samo zena. Osecam ranjeno srce u grudima, suze mi se slivaju niz grlo, zeljna sam, sama i slomljena tugom...Dozvoljavam sebi trenutak predaha, spustim glavu i sapucem beskrajnu molitvu zaborava.

"Dragi Boze i svi Sveti,

molitva moja ka Vama leti.

Ne trazim srecu,

ljubav ni spas,

za umorno telo cudotvornog leka,

samo sada cujte moj glas,

koji Vam upucujem iz daleka.

Mrvu mira, spokoj i san,

u paklu zivota, blazeni dan.

Dragi Boze,

nek' bude po tvome,

trazim zaborav,

srcu mome!"

Znam da moram dalje, vode me reci lazne i bolne. Uspavljujem srce, oblacim teski oklop, na lice stavljam boje noci i navlacim masku "hladne". Molitva mi odzvanja u usima, nemam vise vremena za odmor, ustajem i krecem..."zena ratnik ne gine, kad je ljubav ubije!"


Powered by blog.rs