Nostalgija

Suprotnosti

— Autor nesudjena @ 23:24

Nije lako mesati proslost,
sa buducnoscu.
Nije lako mesati suze,
sa osmehom.
Ne mesa se tuga,
sa srecom.
Ima razloga
sto su uvek na suprotnoj strani.
Ima razloga
sto nismo vise zajedno.
Ne ide laz
uz iskrenost.
Nevera uz veru.
Ti uz mene…ne ide !


Druga vremena

— Autor nesudjena @ 00:20
 

Mesamo tisinu recima,
tonemo u slutnje,
ne gledamo se
i ne razumemo.
Povezuju nas zablude,
pogresne reci,
teska vremena.
Blizu a tako daleko,
dva smo sveta puna cemera,
proslost smo
i iskrena suza u ocima.


Preventiva

— Autor nesudjena @ 17:42
 

Ako mene pitate ja sam za opreznost, za preventivu. Sa muzevima se ne zna ... Zena mora svakog trenutka da bude spremna na sve. Za svaki slucaj. Zato ja stalno drzim u predsoblju spakovan kofer sa mojim stvarima. Ono sto mi je najpotrebnije, to drzim u koferu. I moj muz to zna. Ako se nesto dogodi, ako me izda ili izneveri ja uzimam kofer i odlazim. S vremena na vreme promenim stvari u koferu, operem ih ispeglam, provetrim - pa opet u kofer! Taj mi kofer stoji kao onaj pesak za gasenje pozara... Ako ne bude pozara, molim! Necemo upotrebiti pesak. I da vidite, moj muz malo cvikuje od tog kofera. Mozda bi nekad nesto i pokusao ali ga taj kofer i isprati i doceka. Ne moze a da ne misli na njega. To ga razumljivo nervira i iks puta me je molio da sklonim kofer da ga vise ne nerviram, ali ja necu! Samo tako mogu da te sacuvam ako se nerviras. A kad prestanes da se nerviras, sve je gotovo. Ako uhvatim, ako ti nadjem karte u dzepu ja tog trenutka odlazim i nikad se vise ne vracam. Prema tome, mozemo da se volimo, i sve normalno, ali kofer ima da stoji tamo
gde sam ga ostavila.

Dusko Radovic, "Zenski razgovori"


Jos uvek verujem u nas

— Autor nesudjena @ 23:35
 

Ogrnuta nadama hodim ti u zagrljaj.

Verujem u novi dan,

u biserne suze u oku,

u poruku skrivenu ispod srca,

u reci neizrecene.

Sa zvezdama u ocima

prilazim polako.

Verujem u sutra,

u istinu koju trazim

u rec na usnama,

u obecanje…

I zakletvu.

Pruzam ruke svetovima.

Kosu mi raznose vetrovi.

Sapucem molitvu,

I verujem…

U novu ljubav za nas!


Bilo je dana

— Autor nesudjena @ 00:45

Bilo je dana,

kada sam ulazila u sebe,

i tako ponovo nerodjena ,

pravila krugove u zitu,

uzaludne,

mnogo puta ponovljene.

Koji su me podsecali

na zivot i na nas.

Bilo je dana,

kada sam opcinjena snovima,

jos neprobudjena,

preskakala kapije i setala po krovovima grada

trazeci glas koji me je u snu dozivao.

Bilo je dana,

kada su mi krvarile oci,

izgrebane suzama,

a ja sam tiho, u sebe povucena,

jos nerodjena,

jecala !

Bilo je dana…

kada sam te volela,

kada sam te zelela,

kada sam te zalila.

Bilo je dana za zaborav,

bice dana za dalje,

za novo,

za sutra…

Samo nikada za „ponovo“,

nikada za „oprosti“,

nikada za  „vrati se!“

Nikada nece biti dana,

za IZVINI!


To sam samo JA

— Autor nesudjena @ 03:07

Powered by blog.rs