Nostalgija

Jos uvek verujem u nas

— Autor nesudjena @ 23:35
 

Ogrnuta nadama hodim ti u zagrljaj.

Verujem u novi dan,

u biserne suze u oku,

u poruku skrivenu ispod srca,

u reci neizrecene.

Sa zvezdama u ocima

prilazim polako.

Verujem u sutra,

u istinu koju trazim

u rec na usnama,

u obecanje…

I zakletvu.

Pruzam ruke svetovima.

Kosu mi raznose vetrovi.

Sapucem molitvu,

I verujem…

U novu ljubav za nas!


Bilo je dana

— Autor nesudjena @ 00:45

Bilo je dana,

kada sam ulazila u sebe,

i tako ponovo nerodjena ,

pravila krugove u zitu,

uzaludne,

mnogo puta ponovljene.

Koji su me podsecali

na zivot i na nas.

Bilo je dana,

kada sam opcinjena snovima,

jos neprobudjena,

preskakala kapije i setala po krovovima grada

trazeci glas koji me je u snu dozivao.

Bilo je dana,

kada su mi krvarile oci,

izgrebane suzama,

a ja sam tiho, u sebe povucena,

jos nerodjena,

jecala !

Bilo je dana…

kada sam te volela,

kada sam te zelela,

kada sam te zalila.

Bilo je dana za zaborav,

bice dana za dalje,

za novo,

za sutra…

Samo nikada za „ponovo“,

nikada za „oprosti“,

nikada za  „vrati se!“

Nikada nece biti dana,

za IZVINI!


Powered by blog.rs