Nostalgija

Slobodna

— Autor nesudjena @ 01:15
 

Odavno nisam trcala sa vetrom,

divljim trkom, nesputana secanjima.

nosena iskrenim zeljama,

i slepom verom u lepsu buducnost.

Odavno nisam trcala livadama,

umivenim jutarnjom rosom…bosa,

noseci  na dlanu, jednu jedinu kap

iskrene ceznje, prosutu iz moga oka.

Odavno nisam pevala sa pticama,

vaznesenu pesmu o ljubavi,

satkanu od nota ciste neznosti.

Davno sam prestala da verujem ljudima.

U njihovo postenje…

U datu rec…

Obraz i cast.

Davno sam zaboravila,

da u odnosu na druge ljude,

vazna sam ja.

Sebi, jedino ja!

 


Lake note, za lepu noc !

— Autor nesudjena @ 01:02

VOLEO SAM TE SVOM JAČINOM KIŠA

— Autor nesudjena @ 02:14
 


Voleo sam te svom jačinom kiša
koje su besomučno padale po mojim obrazima

dok me ljubav nije potopila.

Želeo sam te svim sjajem sunca

i u izgaranju govorio ti ime,

najčešće u toplini noći i u

svitanju rumenila toplih zora.

"A u maju kada cvetaju lipe, ti mirisi

od kojih krv krene iz nosa,

tako jaki i večni, tako prodorni,

pobadaju te kao Amorove strele

kada srce ti raskrvare"...

I milovao sam te preko dana, a obožavao noću,

kao šamani svoje idole.

Širokog srca i raširenih krila

u lepoti noći i smiraju dana,

u praskozorje, vetrovi su me nosili.

Sa kapljicama suza i kapljicama krvi

ispisivao sam krupnim slovima tvoje ime,

ime koje je pesnik zaboravio jednog tmurnog dana,

na stranicama svojih tek rođenih pesama, tamo.....

.....tamo gde je tvoje ime trebalo da treperi.



Jaroslav Kiš ©


Dodir za kraj

— Autor nesudjena @ 23:58
 

Pruzam ti ruku, kroz zavesu od kise.

Nista vec receno,

nece promeniti uragan pri dodiru.

Nista tada uradjeno,

nece vratiti mir u nasa srca,

i vreme naterati da broji unazad.

Samo jedan dodir

mokre ruke kroz kristalne kapi kise.

Samo jedan dodir,

da osetis da te volim.

I tek onda, neka bude kraj!


Powered by blog.rs