Nostalgija

Slobodna

— Autor nesudjena @ 01:15
 

Odavno nisam trcala sa vetrom,

divljim trkom, nesputana secanjima.

nosena iskrenim zeljama,

i slepom verom u lepsu buducnost.

Odavno nisam trcala livadama,

umivenim jutarnjom rosom…bosa,

noseci  na dlanu, jednu jedinu kap

iskrene ceznje, prosutu iz moga oka.

Odavno nisam pevala sa pticama,

vaznesenu pesmu o ljubavi,

satkanu od nota ciste neznosti.

Davno sam prestala da verujem ljudima.

U njihovo postenje…

U datu rec…

Obraz i cast.

Davno sam zaboravila,

da u odnosu na druge ljude,

vazna sam ja.

Sebi, jedino ja!

 


Powered by blog.rs