Nostalgija

Cekanje

— Autor nesudjena @ 23:44

Zamislih lice koga nije bilo.

Rukama dodirnuh telo koje ne postoji.

Osetih ljubav , tek da osecam.

Otvorio si oci koje nemas

pogledao me i pitao nesto,

tek da pitas,

da prekines tisinu.

Tvoje reci kao biseri

nizu se oko moga struka.

Tvoje usne sire se oko moga vrata,

poljubac, okov oko moje duse.

Prosaputah ti tiho:

“Poveruj da te oduvek volim”

Da me cujes i shvatis

pre nego te vetar odnese u sitne sate,

na dalek put ,meni nepoznat

Imam snage za jos mnogo dana cekanja.

Ipak je najteze cekati nekoga,

A ne znati,

Da li ce se ikada vratiti !


Jesenja balada

— Autor nesudjena @ 00:16

Tuguje ljubav u meni

u jesenje zlatne dane,

kada ogrnuta vetrom

hodam mokrim ulicama.

Pod nogama mi lisce

peva tuznu pesmu rastanka.

Spustene glave hodam… i placem.

Ni zagrljaj buducnosti

nece umanjiti bol.

nakupljenu u mojim tamnim ocima.

Jer sadasnjost zivim,

proslost pamtim,

buducnosti se ne radujem.

Donece mi novi dani

jos tuge i suza,

nemirnih noci i teskih snova.

Donece mi zivot

u kome tebe nema,

a zivot bez tebe,

nije vredan zivljenja.

 


Ti nikada vise

— Autor nesudjena @ 01:20

Nekada mi srce ne kazuje prave reci, one koje bih mogla da stavim na "papir", ali zato ponekad pronadjem nesto na netu, sto mi se jako dopadne i sto bih volela da podelim.

 

''Srecna sam, ali mi fali nesto. Fali neko.
Neko drugaciji od tebe, bolji od tebe. Da mi pokaze da nisu svi isti. Da opet osetim one leptirice...
Neko koga bih zvala svojim. Neko koga bih mogla da volim.
Samo to.
Neko, samo ne ti. Ti nikad vise!''

 


Powered by blog.rs