Nostalgija

Ludo moja...

— Autor nesudjena @ 00:01

"Volim te!".. kada je ta istrosena fraza ponovo presla preko lazljivih usana, osetih neku zudnju i potrebu, toplinu i nemir u isto vreme. Te naocigled iskrene reci, napravise kovitlac u mojoj glavi i unesose nemir u dusu. Znala sam...to je pogresan put, put bola. Onaj sa koga nema povratka. U glavi mi nesto zaiskri "Ludo moja, zar ne znaš: divno je nemati plan."... i prepustih se.

"Volim te"...bilo je dovoljno da zanese, zavede,skrene, slomi,urusi i pokori, odvede i vrati ...do zvezda i natrag. Uzivaj u trenutku, pomislih. Neka to bude srz buduceg zivljenja. Za neke nove snove i ovako odavno nema nade. 

 


Powered by blog.rs