Nostalgija

Samo san

— Autor nesudjena @ 17:54

Sanjala sam te nocas. Stajala sam u mesecinom obasjanoj noci na terasi neke brvnare, i gledala u gustu, nepreglednu sumu. Bila sam tuzna. Cinilo mi se da si me zaboravio, da ne osecas ljubav koja kroz svaku moju poru izbija ka tebi I da  svi , suzama zamagljeni pogledi, osmesi puni ceznje i nade, ne znace ti nista. Drhatala sam na nocnoj svezini, topla suza skotrljala mi se niz obraz,  “ne zeli me” odjekivalo je u mojoj glavi,. U snu mi se cinilo, da je to nas kraj…

Osetila sam da mi prilazis polako, nisam te videla, ali poznajem miris parfema, korake lagane, znam kako dises.

-“Je li ti hladno?” pitas me, stavis na ramena tvoju jaknu i zagrlis me cvrsto. Naslonim se na tebe i dalje gledajuci u daljinu, suze se lagano suse, i nekim cudom, ovaj san postaje lep.

-“Nije!” odgovaram tiho, nesposobna da objasnim kojom brzinom tvoja blizina razgoreva vatre u meni. Po kom to kljucu  tvoj dah na mom vratu pali skrivenu strast.

Okrenem se i vidim hiljadu svitaca koji u tvojim ocima zovu na poljubac i isti onaj decacki osmeh koji toliko volim. Provucem ti prste kroz kosu, skopim ruke oko tvoga vrata, pridjem jos blize,…. zrikavci pevaju u sumi, razleze se kroz mesecinom obasjanu noc “Ne, ovo nije kraj! Ovakva ljubav nikada nema kraj!”


Kako sam napisala pesmu...

— Autor nesudjena @ 01:08

Sedela sam na ivici modre vode i pisala pesmu. U modre vode, kapalo je modro mastilo od suza, iz mojih modrih ociju, i nebo nad mojom glavom bilo je modro, kao da ce kisa…

I mirisalo je na kisu, onu letnju, mlaku, sto brzo prodje. I moje suze su bile mlake, dok su se slivale u potocima niz lice…

Lice mi je bilo tuzno, jer sam pisala pesmu o tebi, dok su mi iz modrih ociju, u modre vode, kapale modre kapi…

I pesma je bila tuzna, govorila je o ljubavi, o jednom rastanku , o tvom odlasku…

Tvoj odlazak je bio bolan, poneo si sa sobom deo moga srca, da onda kada pozelim da zaboravim, osetim nedostajanje…

I nedostajao je cesto, taj deo moga srca, odvucen po prasnjavom putu zaborava.

I ti si mi nedostajao, vise nego sto znas. I lile su suze, mlake suze, iz modrog oka, slivale su se niz lice, u modru vodu.

Sedela sam i pisala pesmu….


Powered by blog.rs