Nostalgija

Samo san

— Autor nesudjena @ 17:54

Sanjala sam te nocas. Stajala sam u mesecinom obasjanoj noci na terasi neke brvnare, i gledala u gustu, nepreglednu sumu. Bila sam tuzna. Cinilo mi se da si me zaboravio, da ne osecas ljubav koja kroz svaku moju poru izbija ka tebi I da  svi , suzama zamagljeni pogledi, osmesi puni ceznje i nade, ne znace ti nista. Drhatala sam na nocnoj svezini, topla suza skotrljala mi se niz obraz,  “ne zeli me” odjekivalo je u mojoj glavi,. U snu mi se cinilo, da je to nas kraj…

Osetila sam da mi prilazis polako, nisam te videla, ali poznajem miris parfema, korake lagane, znam kako dises.

-“Je li ti hladno?” pitas me, stavis na ramena tvoju jaknu i zagrlis me cvrsto. Naslonim se na tebe i dalje gledajuci u daljinu, suze se lagano suse, i nekim cudom, ovaj san postaje lep.

-“Nije!” odgovaram tiho, nesposobna da objasnim kojom brzinom tvoja blizina razgoreva vatre u meni. Po kom to kljucu  tvoj dah na mom vratu pali skrivenu strast.

Okrenem se i vidim hiljadu svitaca koji u tvojim ocima zovu na poljubac i isti onaj decacki osmeh koji toliko volim. Provucem ti prste kroz kosu, skopim ruke oko tvoga vrata, pridjem jos blize,…. zrikavci pevaju u sumi, razleze se kroz mesecinom obasjanu noc “Ne, ovo nije kraj! Ovakva ljubav nikada nema kraj!”


Powered by blog.rs