Nostalgija

20 Maj, 2012

Slobodna

— Autor nesudjena @ 01:15
 

Odavno nisam trcala sa vetrom,

divljim trkom, nesputana secanjima.

nosena iskrenim zeljama,

i slepom verom u lepsu buducnost.

Odavno nisam trcala livadama,

umivenim jutarnjom rosom…bosa,

noseci  na dlanu, jednu jedinu kap

iskrene ceznje, prosutu iz moga oka.

Odavno nisam pevala sa pticama,

vaznesenu pesmu o ljubavi,

satkanu od nota ciste neznosti.

Davno sam prestala da verujem ljudima.

U njihovo postenje…

U datu rec…

Obraz i cast.

Davno sam zaboravila,

da u odnosu na druge ljude,

vazna sam ja.

Sebi, jedino ja!

 


Komentari

  1. Nesudjena, ovo je tako istinito,i kao da sam ja !!!Davno sam prestala da verujem ljudima!Ipak,ne dozvoljavam sebi da zastranim i da odbacim sve ljude!Sve dok ima mene ima i vere,a znam da jos uvek ima ljudskog u grudima jednog coveka!Zelim i hocu da oprostim mnogima,al' ne i da se bacam ponovo u ponor!Valjda,s'godinama,postajes oprezniji i realniji?!

    Svidja mi se,tvoj stil pisanja!

    Autor lora1 — 20 Maj 2012, 09:48

  2. mmmm ...

    Autor mediterraneo — 20 Maj 2012, 11:07

  3. Ово је ипак философија, и ту би се дало расправљати, ал` ми се не да, јер волијем трешње, а и чекају ме. Машем ти! :)

    Autor pricalica — 20 Maj 2012, 17:26


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me

Powered by blog.rs