Nostalgija

Cekanje

— Autor nesudjena @ 23:44

Zamislih lice koga nije bilo.

Rukama dodirnuh telo koje ne postoji.

Osetih ljubav , tek da osecam.

Otvorio si oci koje nemas

pogledao me i pitao nesto,

tek da pitas,

da prekines tisinu.

Tvoje reci kao biseri

nizu se oko moga struka.

Tvoje usne sire se oko moga vrata,

poljubac, okov oko moje duse.

Prosaputah ti tiho:

“Poveruj da te oduvek volim”

Da me cujes i shvatis

pre nego te vetar odnese u sitne sate,

na dalek put ,meni nepoznat

Imam snage za jos mnogo dana cekanja.

Ipak je najteze cekati nekoga,

A ne znati,

Da li ce se ikada vratiti !


Jesenja balada

— Autor nesudjena @ 00:16

Tuguje ljubav u meni

u jesenje zlatne dane,

kada ogrnuta vetrom

hodam mokrim ulicama.

Pod nogama mi lisce

peva tuznu pesmu rastanka.

Spustene glave hodam… i placem.

Ni zagrljaj buducnosti

nece umanjiti bol.

nakupljenu u mojim tamnim ocima.

Jer sadasnjost zivim,

proslost pamtim,

buducnosti se ne radujem.

Donece mi novi dani

jos tuge i suza,

nemirnih noci i teskih snova.

Donece mi zivot

u kome tebe nema,

a zivot bez tebe,

nije vredan zivljenja.

 


Ti nikada vise

— Autor nesudjena @ 01:20

Nekada mi srce ne kazuje prave reci, one koje bih mogla da stavim na "papir", ali zato ponekad pronadjem nesto na netu, sto mi se jako dopadne i sto bih volela da podelim.

 

''Srecna sam, ali mi fali nesto. Fali neko.
Neko drugaciji od tebe, bolji od tebe. Da mi pokaze da nisu svi isti. Da opet osetim one leptirice...
Neko koga bih zvala svojim. Neko koga bih mogla da volim.
Samo to.
Neko, samo ne ti. Ti nikad vise!''

 


Kada mi nedostajes

— Autor nesudjena @ 23:35

Kada mi nedostajes...cutim.

Skupljena u cauru leptira, ne gledam u ljude.

Ne slusam glasove i pesme, samo cutim.

Kada mi nedostajes...placem.

Spustenog pogleda, kotrljam krupne suze niz lice,

ne brisem ih, padaju, a ja samo cutim.

Kada mi nedostajes...sanjam.

 Zagrlim te, primaknem se blizu,

potrazim ti zvezde u ocima,

probudim se, osmehnem, i sa osmehom...cutim,

uvek kada mi nedostajes.

 


Pecat na usnama

— Autor nesudjena @ 01:57

Oduvek sam bila srecna,

ili sam bar tako mislila,

a sada me iz noci u noc,

progone prividjenja.

Sanjam dodir na usnama,

lak kao pesma.

U glavi cujem poeziju

nepoznatog autora,

nasmejem se, zagrlim,

a ujutru zaboravim.

U danu koji dodje

nesto me podseca,

da je bilo, da se setim, da pamtim.

Hodam kroz zivot nesvesna sna,

ali u srcu duboko znam,

ako me ikada dodirnes usnama,

umrecu.

Umrecu,

i napustiti ovaj svet,

u stanju vecnog spokoja. 

 


Ista kao ti

— Autor nesudjena @ 01:55

Nisam ja nista bolja od tebe, shvatila sam to danas. Gadjala sam te recima i suzama, ali nisam nista bolja. U meni, kao i u tebi, djavo se s vremena na vreme probudi, pa skupljenih ociju, prepunih varnica i munja, gleda na svet. Ne, od tebe nisam bolja, tesko me je zadrzati, ni lepe reci, ni puno ljubavi, sve potaman...nije dovoljno! I otkud mi pravo da ja ovakva, tebi istom takvom kazem...IDI, los si?! Uvek je lakse pronaci lose u drugom, brojati njegove mane, zanemariti vrline. Lakse je je greske pisati na tudjem papiru, a tvoj da ostane cist.A cisto nije uvek bezgresno. Ne dragi moj, nisam ja nista bolja od tebe, da nisi ti, otisla bih ja. Bilo je samo pitanje kada, sa kim, zbog koga...I bas zato sto nisam bolja od tebe, sto sam ista, kao preslikana, tugujem... jer sam izgubivsi tebe, izgubila sebe. Nema logike, zar ne?


Medju snovima

— Autor nesudjena @ 00:33
 

Iz noci u noc,

ogrnuta plastom secanja,

sanjam te.

Sa tobom se smejem,

tebi se radujem,

ljubim te,

iz noci u noc.

 

Vodis me kroz hodnike ceznje,

lagano, korak po korak,

Zaljubljen

i zauvek moj.

 

Budim se nasmejana,

sa sjajem u ocima zapocinjem novi dan.

Rumene mi se obrazi,

tiho pevusim,

u usima mi tvoj glas,

i tiho VOLIM TE.

 

Umorna , u ponoc

sklapam oci,

pruzim ti ruke,

i ti me vodis…

Kroz polja ljubavi,

kroz kapije secanja,

zaljubljen, srecan,

i zauvek moj.

I tako…

iz noci u noc!


Nezaborav

— Autor nesudjena @ 14:24
 

Ne igraj se sa mnom vecnosti,
ne raduj mi dusu lazima,
ne spustaj u snove iluzije
i kosmare neme.
Nikada ga necu imati,
u danima proslim,
u danima buducim,
ostace samo zelja.
Zelja i vecita nada !


Slobodna

— Autor nesudjena @ 01:15
 

Odavno nisam trcala sa vetrom,

divljim trkom, nesputana secanjima.

nosena iskrenim zeljama,

i slepom verom u lepsu buducnost.

Odavno nisam trcala livadama,

umivenim jutarnjom rosom…bosa,

noseci  na dlanu, jednu jedinu kap

iskrene ceznje, prosutu iz moga oka.

Odavno nisam pevala sa pticama,

vaznesenu pesmu o ljubavi,

satkanu od nota ciste neznosti.

Davno sam prestala da verujem ljudima.

U njihovo postenje…

U datu rec…

Obraz i cast.

Davno sam zaboravila,

da u odnosu na druge ljude,

vazna sam ja.

Sebi, jedino ja!

 


Lake note, za lepu noc !

— Autor nesudjena @ 01:02

VOLEO SAM TE SVOM JAČINOM KIŠA

— Autor nesudjena @ 02:14
 


Voleo sam te svom jačinom kiša
koje su besomučno padale po mojim obrazima

dok me ljubav nije potopila.

Želeo sam te svim sjajem sunca

i u izgaranju govorio ti ime,

najčešće u toplini noći i u

svitanju rumenila toplih zora.

"A u maju kada cvetaju lipe, ti mirisi

od kojih krv krene iz nosa,

tako jaki i večni, tako prodorni,

pobadaju te kao Amorove strele

kada srce ti raskrvare"...

I milovao sam te preko dana, a obožavao noću,

kao šamani svoje idole.

Širokog srca i raširenih krila

u lepoti noći i smiraju dana,

u praskozorje, vetrovi su me nosili.

Sa kapljicama suza i kapljicama krvi

ispisivao sam krupnim slovima tvoje ime,

ime koje je pesnik zaboravio jednog tmurnog dana,

na stranicama svojih tek rođenih pesama, tamo.....

.....tamo gde je tvoje ime trebalo da treperi.



Jaroslav Kiš ©


Dodir za kraj

— Autor nesudjena @ 23:58
 

Pruzam ti ruku, kroz zavesu od kise.

Nista vec receno,

nece promeniti uragan pri dodiru.

Nista tada uradjeno,

nece vratiti mir u nasa srca,

i vreme naterati da broji unazad.

Samo jedan dodir

mokre ruke kroz kristalne kapi kise.

Samo jedan dodir,

da osetis da te volim.

I tek onda, neka bude kraj!


U snovima

— Autor nesudjena @ 00:40
"Ti si jedini znao da uneses svoj mir, u moj nemir..."

Mojim snovima putuje tuga,
neka seta i nemir,
neki kosmari...
iz noci u noc.
Mojim snovima putuje ceznja,
zovem bez glasa,
placem bez suza...
Grlim bez ruku,
ljubim bez topline...
U mojim snovima ostace secanje,
skrivena zelja,
trag u pesku,
pesma na hartiji.
Ostace suza,
neispunjena zelja,
trenutak za spajanje,
ti i ja...
ostacemo mi...
u snovima!



Boja tvog zivota

— Autor nesudjena @ 00:10

"Mozda nisam tvoja omiljena boja, ali cu ti jednoga dana trebati, da zavrsis portret svog zivota ..."

 

Mozda srecu, a mozda i tugu,

donese mi dan, u kom sam te srela.

Mozda je moja tuga, zapravo moja sreca?

Sto sam te volela i imala?

Mozda je moja sreca, zapravo moja tuga?

Sto sam te imala, pa izgubila?

Previse mozda, za jednu ljubav!

Previse pitanja, a ja nemam odgovor!

 


Dogovor sa sobom

— Autor nesudjena @ 00:23
 

Jednom cu u smiraj zore,
okupana suzama iskrenim,
priznati sebi ...
Sudbina ne spajaja uvek prave ljude,
srodna dusa nije nuzno prava,
ljubav je skoro uvek pa bolna.

Jednom cu bar saputanjem,
otkriti tajnu.
Da svako ko ode ostavi trag,
da vetar uvek vraca stihove,
da rane nikada ne zacele,
a oziljci zauvek peku.

Jednom cu mozda shvatiti,
da je dobro, dobro pamtiti,
da je bolje lose zaboraviti.
Da krenuti se dalje mora.
Zivot je borba koja se ne predaje.


Powered by blog.rs